Jesu li crne (amalgamske) plombe štetne?

Crna plomba, stručnije zvana amalgam, sadrži metale kao što su srebro, bakar, aluminijum, cink i živa, koji zajedno formiraju leguru. Ona se već duže od 100 godina koristi u lečenju pokvarenih zuba.
Poslednjih godina, međutim, često se postavlja pitanje koliko je primena ovih plombi bezbedna, obzirom da one sadrže živu, metal poznat po svojim otrovnim svojstvima. Mnogi smatraju da je upravo ovaj metal odgovoran za pojavu različitih bolesti kod ljudi koji imaju amalgamske plombe. Tako se navodi da on može biti kriv za bolesti kao što su autizam, Alchajmerova bolest i multipla skleroza.

Udruženje američkih stomatologa (ADA ), FDA, i druge organizacije koje predstavljaju autoritete u stomatologiji, tvrde da ne postoje dokazi da ove plombe štetno deluju na pacijente. Kako su uzroci nastanka autizma, Alchajmerove bolesti i multiple skleroze i dalje nepoznati, ove bolesti se ne mogu dovesti u čvrstu vezu sa delovanjem amalgama ili žive. Dalje, ukoliko se amalgami i uklone iz usta pacijenta koji boluje od neke od navedenih bolesti, nije izvesno da će on biti izlečen. Smatra se, takođe, da je procenat žive u amalgamu suviše nizak da bi imao štetno dejstvo, kao i da je ona stabilno vezana u leguri, pa da se, stodno tome, u još nižem procentu može osloboditi.

Međutim, u poslednje vreme jezik kojim ova udruženja zastupaju stav o neštetnosti amalgama polako menja ton: tako u saopštenjima od 2008.godine na dalje možemo pročitati da „Stomatološki amalgami sadrže živu, koja može delovati toksično na nervni sistem fetusa ili dece u razvoju“. Dalje se kaže da „Trudnice i druge osobe koje zdravstveno stanje čini osetljivijim na dejstvo žive ne treba da izbegavaju traženje pomoći od stomatologa, već treba u razgovoru sa njim da pronađu adekvatan modalitet terapije“.

Povezane teme
Zašto zub boli I posle popravke?
Zašto mi je plomba ispala?
Zašto su moji zubi osetljivi? Karijes- šta je istina a šta zabluda?